Bol u leđima Lumbalna diskus hernija

Gotovo da nema čoveka koga bar jednom u životu ne zabole krsta. Bolest pogađa oba pola ali muškarci oboljevaju češće. Najveće tegobe javljaju se između 30-te i 50-te godine života tj. kod radno aktivnog stanovništva, mada ih mogu imati i deca u periodu adolescencije. Tegobe se često ponavljaju i zato su bolesnici zbunjeni i strahuju, kako sami kažu, "od ponovnog ukočenja".

Nije uvek lako objasniti da da su za bolove u krstima uveliko ljudi sami odgovorni, te da od njih samih zavisi hoće li se držati saveta i živeti tako da spreče stalne tegobe i time sebi omogućiti kvalitetan aktivan život.

Kičmeni stub

je elastičan koštani stub i sastoji se od koštanih blokova - kičmenih pršljenova:

- 7 vratnih
- 12 grudnih
- 5 slabinskih
- 9 do 10 krsnno - slabinskih
od kojih je 5 sraslo u krsnu kost,
a poslednjih 4 do 5 u trtičnu

Čvrstinu i elastičnost kičmenom stubu daju mišići i veze, koji sa njim čine celinu.
Bol u krsno - slabinskoj kičmi najčešće je uzrokovan poremećajima stanja i oboljenjima slabinske kičme i krsne kosti. Slabinski pršljenovi su masivni i veliki jer nose težinu tela. Kičmeni kanal je trouglast i manji nego u vratu, zglobni nastavci koji polaze sa tela pršljena su mali i snažni. Zglob, koga čine zglobne površine (fasete) dva susedna pršljena je pravi zglob, sa zglobnom hrskavicom i zglobnom ovojnicom (kapsulom). Raspored zglobnih faseta varira u slabinskom delu, od uporednog sa središnjom osom u prvom i drugom slabinskom pršljenu do venčastog rasporeda u donjoj slabinskoj kičmi. Taj tzv. tropizam je značajan jer sabira stres i izaziva raniju istrošenost zglobne hrskavice.

Međupršljenski kolut ( Discus intervertebralis)

Za razumevanje njegovog oštećenja treba znati kako se on "hrani" jer kao i za mnoga druga tkiva, poremečaj ishrane dovodi do bolesti ili poremečaja stanja.
On ima meko jezgro jajastog oblika i želatinozne konzistencije, belo, glatko i poluprovidno. Sadrži prosečno 80% vode i fizikalno se ponača kao vodeni jastuk. Diskus se ubraja u tzv. slabo prokrvljena tkiva pa se tokom života troši i gotovo ne obnavlja. Degenerativne promene se javljaju kod cele populacije.
Smanjeno kretanje, prinudni položaj pri radu ili dugotrajni isti položaj ne omogućavaju adekvatnu ishranu diskusa.

Degenerativne promene se odvijaju u četiri stadijuma (po ruskom autoru Osni):

1.
U fibroznom prstenu diskusa nastaju naprsnuća. Meko jezgo (pulpa) utiskuje se u naprsline. Spoljni delovi prstena su čitavi. Još nema znakova ukočenja.
Vremenom oštećeni diskus više ne kompenzuje opterećenje, jezgra prodire dalje i počinje da podražuje nervne završetke u spoljnim delovima prstena. Javlja se bol i mišićni grč ne bi li organizam ukočio bolesni segment kičme.

2.

Nastaje kada se smanji visina diskusa pa se poveća pokretljivost dva susedna pršljena (napred ili nazad). Kao kompenzacija prekomerne pokretljivosti mišići kičmenog stuba stalno su napeti što uzrokuje osećaj premorenosti, nelagodnosti i nesigurnosti.
Ovaj stadijum se može završiti potpunim propadanjem diskusa i urastanjem fibroznog tkiva, što mu vraća određenu stabilnost.

3.

Obuhvata potpuno raskinuće (ruptura) diskusa i stvaranje hernije. Zbog raskinuća diskusa meko jezgro izbija iz unutrašnjosti diskusa i nastaje hernija. Ona može pritiskati u kičmenom kanalu kičmenu moždinu, koren živca, krvni sud. Na nivou hernijacije pokreće se biohemijski mehanizam koji pojačava bolne nadražaje i izaziva refleksni zaštitni spazam mišića. Pritisak na korenove slabinskih živaca daje sliku išijasa sa širenjem bola niz nogu, trnjenjem, slabošću mišića i sl.

4.

Obuhvata degenerativne procese na drugim elementima međupršljenskog polja, a pre svega zglobove između pršljenova. Posledica toga je oštećenje zglobne hrskavice i stvaranje koštanih izraslina na pršljenu. Prateći otok i upala nervnog korena, povećanje kiselosti unutar diska, oslobađanje hemijskih medijatora i osetilnih telašaca za bol u fibroznom prstenu... izazivaju bol.

Prolećno vežbanje za početnike

Došlo je lepo vreme i red je izaci  iz zatvorenog prostora  na svež vazduh, jer telo koje nam se ulenjilo tokom zime valja postepeno pokrenuti, rastegnuti i staviti u pogon. Izbor i mogućnosti fizičkih aktivnosti na otvorenom zaista je veliki, a preporučuje se svakome . Najčešći oblici rekreativnog vežbanja na otvorenom su: brzo hodanje, lagano trčanje, rolanje, vožnja biciklom, odbojka na pesku, plivanje,planinarenje itd. Ukoliko se želite uključiti u neku od ovih aktivnosti, preporuka je da krenete postepeno (od niskog do srednjeg intenziteta) i da uključite celo telo.
Bilo da živite u gradu ili van grada, većina ima priliku koristiti neku od uređenih sportskih staza (tzv. trim staza ili slično), ali će i staza kroz livadu ili šumu biti sasvim dovoljna ako ne i bolja. Ova vrsta rekreativnog sporta pristupačna je svima: nisu potrebni posebni rekviziti, nego je dovoljna dobra volja i malo vremena. Najčešći  razlog za nevežbanje je nedostatak vremena, no to je ujedno i najlošiji od svih. Budući da se radi o vašem fizičkom i psihičkom zdravlju i kvalitetu vašeg života, svako mora odvojiti barem triput nedeljno po sat vremena za sebe i svoje zdravlje.
Kako je najbolje početi?
Preporučuje se korišćenje trim staze i tzv. intervalni trening. Ta će vrsta vežbanja zadovoljiti i početnog i naprednog vežbača, uključiti  celo telo, učvrstiti mišiće i poboljšati kondiciju.
Potrebna oprema:

• Sportska obuća (po mogućnosti patike za trčanje).
• Lagana odeća primerena temperaturi i vremenu (nikako ne šuškavci i slična odeća koja ne propušta vazduh, ili previše slojeva odeće u svrhu znojenja ).

Često vežbači koji žele "smršati" oblače najlonsku i neoprensku odeću kako bi se više znojili i tako više smršali. Takvo razmišljanje je potpuno pogrešno. Naslage masnog tkiva se moraju sagoreti fizičkim radom, i to najdelotvornije  niskim i srednjim intenzitetom u što dužem vremenu (npr. brzo hodanje 30 do 60 minuta),visoki intenzitet ostavite naprednijim i iskusnim vežbačima. Nepotrebno korišćenje odeće dovodi telo u rizik od pregrevanja i mogućnosti toplotnog udara. Preporučuje se nošenje lagane sportske odeće koja "diše" i na taj način odnosi toplotu i hladi telo, koje nakon toga može funkcionisati normalno, duže i kvalitetnije izdržati vežbanje do kraja.
Koje vežbe koristiti
Primer za vežbanje na otvorenom, bez korišćenja rekvizita:

• 7 do 10 minuta laganog hodanja kako biste podigli puls (zagrijavanje)
• 3 do 5 minuta laganog istezanja svih mišića
• 10 minuta brzog hodanja

Vežbe za noge:

• 10 običnih čučnjeva - kratka pauza
• 8 čučnjeva u iskoraku s levom nogom napred - kratka pauza
• 8 čučnjeva u iskoraku s desnom nogom napred - kratka pauza
• 10 minuta brzog hodanja

Gornji deo tela:

• 10 sklekova
• 10 ponavljanja vežbi za biceps
• 10 ponavljanja vežbi za triceps
• 10 ponavljanja vežbi za ramena
• 10 minuta brzog hodanja

Stomak i donji deo leđa:

• 10 podizanja u sed- trbušnjaka
• 10 trbušnjaka s rotacijom
• 10 hiperekstenzija (donji deo leđa)
• 5 do 10 minuta istezanja (strečing).

Na šta sve trebate paziti
Postoji nekoliko pravila koje treba znati i kojih se treba pridržavati.
Vežbanje na otvorenom često znači vežbanje na povišenim temperaturama, a ponekad i na suncu zato postoji nekoliko pravila koje treba znati i kojih se treba pridržavati:

• izbegavajte vežbanje direktno izloženi suncu
• nosite vodu sa sobom i pijte je tokom celog treninga
• ne preterujte s intenzitetom (trčanje je često previsoki intenzitet za vežbača početnika)
• ne preterujte s odećom
• slušajte svoje telo (ponekad ćete moći više, a nekad manje, što zavisi od mnogih elemenata, kao što su vreme vežbanja, vremenska situacija, dan u mesecu, stres u svakodnevnom životu)
• nađite partnera za vežbanje radi motivacije.

Sagorevanje masti

Potaknite telo na bolje sagorevanje masti. Na početku svakog vežbanja telo kao izvor energije troši glikogen koji je skladišten u mišićima i jetri, a on hemijskim procesima nastaje iz ugljenih hidrata. Daljnja potrošnja zavisi prvenstveno o intenzitetu vežbanja, ali i o trajanju. Upotreba masti kao izvora energije moguća je jedino uz dovoljnu količinu kiseonika koju unosimo u organizam. Najnovija istraživanja potvrđuju da je najdelotvoprnija oksidacija masti između 60 - 75% opterećenja ...
Telo vrlo racionalno koristi glikogen kao izvor energije i zato će se kad god je moguće "prebaciti" na potrošnju masti. Da bi sačuvao zalihe glikogena, organizam počinje trošiti masnoće 20-ak minuta nakon početka vežbanja ukoliko se nalazimo u adekvatnoj aerobnoj zoni, a nakon 30 minuta kontinuiranog vežbanja udeo potrošnje masti će biti znatno veći. S vežbanjem ipak ne treba preterivati jer se nakon sat vremena vežbanja potrošnja masnoće povećava za beznačajnih 10% dok opasnost od povreda drastično raste.
Dobra je vest da je metabolizam tela ubrzan još neko vreme nakon vežbanja i da i dalje ima povećanu potrebu za energijom. Iz tog  razloga dobro je kretati se kad god je moguće bez obzira da li imate problema s telesnom težinom ili ne, čak i 10-15 minuta je više nego ništa.
Najdelotvornije vežbanje je ono koje će uposliti i zamoriti više mišićnih grupa. Upotreba bučica i aktiviranje mišića gornjeg dela tela (ruku i ramenog pojasa) povećava ukupni intenzitet vježbanja za oko 30%, a bez ubrzanja tempa muzike ili dodavanja high impact koraka što čak ne odgovara velikoj većini vežbača.
Velika zabluda je da se vežbama za trbušne mišiće skida salo na trbuhu(to je tema koju đu posebno obraditi jer je šarlatana previše koji vam prodaju specijalne programe za skidanje masnih naslaga). Na žalost svih nas, zadnje mesto gde ćete izgubiti naslage masnog tkiva su ona područja gde ste ih prvo dobili, a to su najverovatnije stomak i bokovi. Redukcija masnog tkiva i kontrola telesne težine najuspješnija je u kombinaciji redovnog  vežbanja i redukciji unosa kalorija ali posebno promeni loših prehrambenih navika. Zato, zaboravite čajeve, praškove, tablete, sirće, magnete i čudesne sprave sa TV reklama! Koristite svaku priliku za kretanje: dođite do teretane pešice, hodajte do posla, vozite bicikl... Samo strpljivim radom i kontolisanom ishranom možete doći do željene figure.

HIIT trening- gubitak kilograma

HIIT trening- mršanje

Šta je HIIT? HIIT je skraćenica od High Intensity Interval Training ili jednostavnije Intervalni trening principi kojim u kraćem vremenu možete postići bolje rezultate. To je upravo ono što želite, zar ne? O čemu se ovde zapravo radi:

Sprinteri provode skoro nula vremena aerobno trenirajući, a ipak imaju niži postotak telesnih masti od mataronaca. Tajna je u intenzitetu nihovog treninga. Što je viši intenzitet (intenzitet je postotak maksimalnog broja otkucaja, a ne intenzitet uloženog truda), utoliko je i više kalorija spaljeno po minuti provedenog treninga. I dodatno, kalorijska potrošnja je povećana još 24-48 sati nakon treninga.
HIIT trening trebao bi trajati između 18 i 30 minuta. U tom vremenu izmjenjujte intervale visokog i niskog napora. Za optimalne rezultate treninga izmenjujte u omeru 1:3 (visoki/niski). Na primer na stacionarnom biciklu pedalirajte prvo visokim intenzitetom 20 sekundi, zatim polagano 60 sekundi,  tako ponavljajte ukrug do završetka samog treninga. Kako bi se postepeno priviknuli na ovakav način izvođenja aerobnog treninga započnite umereno sa samo dva desetominutna treninga nedeljno i povećavajte postepeno učestalost i trajanje do 4 treninga po 20-30 minuta.

Žene:kako doci u formu?(smršati)

  Dakle o cemu se zapravo radi.Pokusaću da pisem prostim jezikom da bi me razumeli.To je večna tema o kojoj je skoro sve napisano i objavljeno.Danas je poznato da metabolizam mozemo ubrzati na razne načine, ali ćemo ovde govoriti o vežbanju i ishrani kao najzdravijim putevima.Pošto mi je prijateljica postavila par pitanja pokušaću ovde da dam odgovore, pa i više od toga.
  Za pocetak nabavite pulsmetar, nije skup ali je veoma koristan pogotovo za one koji se ne bave sportom profesionalno.Poželjno je da tokom treninga pratite kretanje vašeg pulsa na pulsmetru jer je on dobar pokazatelj vašeg opterećenja.Kako ćete vi to znati?Prvo se određuje vaš max. broj otkucaja koji se izračunava tako što od broja 220 oduzmete broj vaših godina(npr.220-35=185).Taj max. je gornja granica koja je dozvoljena ali se veoma teško dostiže,a još teže održava što i nije vaš problem.Vaš puls za vreme treninga treba biti između 60% - 90% od max(60% od 185=138) i zavisi od trenutne utreniranosti.Za one u slaboj formi i početnike preporučuje se da trening traje oko 10 min 3/nedeljno sa održavanjem opterećenja na 60%.Par otkucaja gore-dole ne paničite.Držite se ovog programa od 2-4 nedelje pa ubrzajte tj povisite broj otkucaja na 65%.Sada  se igrajte,malo ubrzate,malo usporite između 60 i 65% i produžujte trening za 1-2min. nedeljno.Posle 8-10 nedelja mozete uvesti 1 a najviše 2 treninga kada ćete se opteretiti 80-85% .Ovi treninzi mogu trajati najviše 20 min.Takođe bi bilo poželjno da vam treninzi ne budu monotoni,kombinujte trčanje i vožnju bicikla,trčanje i tegove,skokove i što više vežbi koje angažuju puno mišićnih grupa.Dakle treninzi bi trebali da liče na treninge sprintera ,kratko brzo i jako(da li ste videli debele sprintere?).Odlično za one koji se žale da nemaju vremena.
  Pijte vodu 2-3 l dnevno i uvek u gutljajima.Dan počnite sa 3dcl vode, to takođe ubrzava metabolizam, ispire toksine i rehidrira vas.Ishrana treba da se sastoji od što više voća i povrća,belančevine iz mesa,mleka i jaja,a pokušajte da svakog dana pojedete šaku oraha ili badema ili lešnika jer to su najbolje masnoće koje ćete  uneti u organizam.Bez ugljenih hidrata mozete ali bez masti nikako,ne bojte se ove su zdrave a takodje potrebne za balans hormona ,izgledaćete lepše,zdravije i bićete zadovoljniji.Dijete bez masti su opasne i dovode do problema sa zdravljem.
  Budite svesni toga da vam obroci budu manji jer npr. od jednog obroka telo može iskoristiti samo 30gr. proteina(belančevina) dok  preostali broj ide u skladištenje tj. mast,nabavite tablice sa kolicinama proteina,masti i ugljenih hidrata u pojedinim namirnicama i po tome servirajte obroke.Možete slobodno kupiti dobar šejk sa 90% proteina koji ce zameniti 1-2 obroka dnevno.Naravno potpuno su zdravi nebojte se.
  Za vreme treninga ne oblačite sintetiku,šuškavce itd.jer time samo gubite preko potrebnu vodu i zavaravate se na vagi,cilj je izgubiti kalorije ne vodu.Držite se programa bar tri meseca i budite disciplinovani,bez toga nećete biti zadovoljni.

Najteže vežbe za trbušne mišiće

Zmajeva zastava
Ako ste gledali četvrti nastavak epske sage o Rokiju, sigurno se sećate onih neverovatnih vežbi koje američki heroj praktikuje spremajući se za antologijski obračun sa sovjetskim zlotvorom Ivanom Dragom. Jedan od najupečatljivijih pokreta je svakako vežba za trbušnjake koja je i dobila naziv po ovom nastavku filmskog serijala, iako je mnogi pre toga vezuju za Brus Lija, a neki je još po njemu zovu i Zmajeva zastava. Uradite koliko možete ili ako uopšte možete,lezite na leđa na bench klupu ili na pod uhvatite se čvrsto rukama pored glave,podignete trup i noge u vertikalan položaj tako da se oslanjate samo ramenima i potiljkom na klupu,sada počnite da spuštate i trup i telo zajedno.Vežba je izuzetno naporna za trbušni zid i donji deo leđa,pa se savetuje ojačavanje pre nego što probate,predvežba može biti sa savijenim nogama u kolenima.

Rol niz dasku
Ovo ne verujem da ste negde videli ali verovali ili ne i ovo je izvodljivo.Bez puno mudrosti,naslonite dasku na neku platformu na koju se popnete i rol niz dasku pa gore .Izuzetno teško.Video sve govori,naravno prikazana je progresija od lakšeg ka težem:

Pravilan razvoj dece i sport

Problemi u telesnom i motoričkom razvoju dece

Mnogo puta smo mogli čuti o velikom procentu školske dece sa posturalnim poremećajima (ravnim stopalima, „X“, „O“, nogama, kifozama, lordozama, skoliozama). Istraživanja koja su vršena devedesetih godina ukazivala su da se radi od oko 60% školske dece kod kojih se uočavaju ovi nedostaci. Danas sve je veći broj istraživanja nad školskom decom gde je 90% njih sa posturalnim poremećajima. I broj gojazne dece među populacijom škoske dece konstantno se povećava. Nivo razvoja motoričkih sposobnosti kod današnje dece je veoma nizak. Deca ne znaju na pravi način da se kreću, hodaju, trče, skaču. Naravno da ovakva situacija direktno utiče na zdravstveni status dece, otpornost dečijeg organizma i sposobnosti da se suprotstavi bolestima, razvoju organskih sistema i funkcije organizma. Postavlja se pitanje o zdravlju nacije u budućnosti, razvoju klubskog i nacionalnog sporta, procentu radno sposobnog stanovništva, kvaliteta života uopšte.!

Ako analiziramo uslove i načine života u kojima današnja deca odrastaju lako je zaključiti da je reč o hipokineziji kao najznačajnijem faktoru koji utiče na ove pojave kod dece. Svakako da i način ishrane sa značajnim faktorom utiče na ove probleme. Svi ovi zaključci jasno nam ukazuju da je deci neophodno stvoriti uslove za pravilnim telesnim razvojem, razvojem motoričkih sposobnosti. Da bi nešto u tom smislu mogli učiniti treba krenuti od predškolskog uzrasta deteta, odnosno najburnijeg i najznačajnijeg perioda u ontološkom razvoju čoveka. Dete svoje sposobnosti najviše može da razvije do sedme godine.! Dokazano je da je predškolski uzrast najznačajniji u celokupnom formiranju ličnosti. Kasnije dolazi samo do učenja raznih modifikacija i prilagođavanja raznim situacijama u životu.

Naviku za telesnim vežbanjem treba stvoriti od najranijeg detinjstva kao neophodnost života savremenog čoveka u urbanim sredinama!

Mali je broj vrtića koji se mogu pohvaliti prostorijama i osobljem osposobljenim za časove telesnog vežbanja i pokretne igre. Mali je broj parkova sa očuvanim spravama za motorički razvoj i igru dece. I sami roditelji nemaju naviku da parkove sa spravama za decu posećuju, pruže slobodu deci da se po njima kreću.
Za pravilno formiranje tela i razvoj motoričkih sposobnosti jako je bitan period do dvanaeste godine života. Profesori fizičkog vaspitanja u našem obrazovnom sisitemu počinju rad sa decom tek od jedanaeste godine. Telo je školskim programom nedovoljno stimulisano fizičkim aktivnostima, u odnosu na potrebe deteta u razvoju. Trećina osnovnih škola u RS nema fiskulturnu salu. Mali je broj onih i koji poseduju otvorene sportske terene. Retko u kojoj fiskulturnoj sali se može naći neka gimnastička sprava ili sportski rekviziti. Mnoge škole nemaju čak ni lopte. Tako da ni profesori fizičkog vaspitanja ne mogu da realizuje sve one kretne aktivnosti koje bi prevenirale pojave o kojima govorimo. Kao veoma kritičan momenat za pojavu loših držanja je momenat polaska dece u školu. Period naglog rasta, uz novi način života deteta (pretežno sedenje) usled obaveza koji se pred decu postavljaju, nošenje teških školskih torbi, nejako i nedovoljno formirano telo uglavnom dovode do loših držanja i posturalnih poremećaja, koji ako se ne reaguje, često kasnije dovode do deformiteta.
Roditelji svesni situacije i problema upisuju svoju decu u sportske klubuve u nadi da će time svom detetu pružiti mogućnost pravilnog razvoja. To je najčešće u uzrastu od 8 do 9 godina kada su posturalni problemi kod dece već izraženi. U sportskim klubovima veoma često radi ne stručan kadar koji ne prepoznaje prebleme kod dece niti im je uloga u klubu da se time bave. Sportske igre sa loptom koje su i najpopularnije kod roditelja i dece, nisu aktivnosti same za sebe koje mogu preventivno da deluju na pravilno formiranje tela deteta, niti pružaju opšti motorički razvoj na kome je neophodno i jedino ispravno raditi u ovom uzrastu. Treneri u klubovima primećuju da deca ne znaju da trče, skaču, da se na pravi način kreću i drže, međutim nisu naučeni niti se smatra da im je uloga da se time bave u sportskom klubu. Na Fakultetima Sporta i Fizičke Kulture jasno se ukazuje na probleme koji proističu iz rane specijalizacije dece u sportovima. Pored negativnog efekta na postizanje vrhunskog sportskog rezultata, jasno je da rana specijalizacija negativno deluje na pravilno formiranje tela detata u savremenim uslovima života.
Lekari roditeljima preporučuju plivanje kao aktivnost kojom je moguće otkloniti loša držanja i kojom je poželjno da se deca bave u ovom uzrastu u smislu preventive od posturalnih poremećaja. I da je tačno, koji je broj bazena u RS u kojima deca imaju mogućnost da uče plivati, usavršavaju tehnike i bave se ovim sportom tokom cele godine. Nama u praksi, u direktnom radu sa decom u vodi, i uz sagledavanje specifičnosti vodene sredine i ponašanja tela u njoj, se ne čini ta tvrdnja i preporuka kao primerena informacija. Mišićna naprezanja u vodi tokom obuke plivanja dece (kod nas za uzrast do 8 godina skoro uvek govorimo o obuci, retko kad o trenežnom plivanju) nisu odgovarajuća niti dovoljna da bi mogla preventivno delovati na loša držanja tela, a naročito ne korektivno.
Rad na korekciji posturalnih poremećaja i deformiteta kod dece je veoma težak, naporan, bolan i često ne zanimljiv deci. Zahteva brojan požrtvovan i stručan kadar. Veliki problem u praksi lečenja su konzervativne i zastarele metode koje mnogi roditelji i deca ne žele ili se jedva odlučuju prihvatiti(ortopedske cipele, razni mideri i gipsani korzeti, hiruške intervencije). Mali je broj državnih zdravstvenih ustanova gde roditelji mogu da uključe svoju decu u aktivan korektivan rad sa decom, u smislu lečenja pokretom, kretanjem, koje gaje i tradicionalno razvijaju ovakav jedino prihvatljiv model pristupanju problema dece sa posturalnim poremećajima.
U našoj sportskoj praksi imali smo više puta prilike da se upoznamo sa sportstima (sportski aerobik, sportska gimnastika, ples, balet) kojima su lekari savetovali midere, operaciju, roditelji nisu prihvatili, a deca podvrgnuta telesnom vežbanju i uspehu u toj sportskoj aktivnosti. Osim što su postizali natprosečne rezultate, nisu imali telesne probleme kao što se pretpostavljalo jer je usled adekvatne fizičke vežbe i posvećenosti sportskoj aktivnosti problem bio korigovan u izvesnoj meri, a oni bili naučeni na koji način kroz život moraju da se nose sa svojim problemom.
Analizirajući posturalni status dece, i slabost konkretne muskulature lako se zaključuje da su vežbe na spravama (višenja, njihanja, ljuljanja, upori, stavovi, izdržaji) neprikosnovene u pravilnom formiranju tela deteta, ako su one u kombinaciji sa atletskim aktivnostima (hodanja, trčanja, skokova, bacanja) kao majkom svih sportova, zatim plivanjem, osnovama borilačkih sportova (padovi, vučenja, nadvlačenja, potiskivanja, guranja) i sportskim igrama (košarka, rukomet, fudbal, odbojka, tenis) uspeh u pravilnom formiranju tela deteta i njegovih motoričkih sposobnosti ne može da izostane.

Škola sporta Brod -Srednja škola "Nikola Tesla" treninzi pon.19h i čet.18h

Pozivamo sve  zainteresovane roditelje da nas posete u Srednjoj školi "Nikola Tesla"pon. od 19h čet.od 18h i dovedu svoju decu uzrasta od 4-10g.da nam se pridruže.
Za one koji nisu još upoznati sa radom u školi, na treninzima se deca upoznaju sa osnovama iz oblasti fizičke kulture.Treninzi su organizovani tako da deca što pre nauče osnovne pokrete koji odlikuju složeno ljudsko kretanje(trčanje,skakanje,bacanje,penjanje,održavanje ravnoteže itd.),a naročito veliku pažnju poklanjamo razvoju koordinacije kao jedne od najvažnijih karakteristika za dalje bavljenje sportom.Uče se osnovni elementi sportske gimnastike i atletike koji su bazični sportovi i obuhvataju pravilan i svestran razvoj čitavog tela.Treninzi su uvek različiti i stalno se uče nove stvari.Ono najvažnije je da su deca izuzetno zadovoljna,da se većina vežbi odvija kroz razne igre i da im je za vreme časa osmeh na licu.