Gotovo da nema čoveka koga bar jednom u životu ne zabole krsta. Bolest pogađa oba pola ali muškarci oboljevaju češće. Najveće tegobe javljaju se između 30-te i 50-te godine života tj. kod radno aktivnog stanovništva, mada ih mogu imati i deca u periodu adolescencije. Tegobe se često ponavljaju i zato su bolesnici zbunjeni i strahuju, kako sami kažu, "od ponovnog ukočenja".
Nije uvek lako objasniti da da su za bolove u krstima uveliko ljudi sami odgovorni, te da od njih samih zavisi hoće li se držati saveta i živeti tako da spreče stalne tegobe i time sebi omogućiti kvalitetan aktivan život.
Kičmeni stub
je elastičan koštani stub i sastoji se od koštanih blokova - kičmenih pršljenova:
- 7 vratnih
- 12 grudnih
- 5 slabinskih
- 9 do 10 krsnno - slabinskih
od kojih je 5 sraslo u krsnu kost,
a poslednjih 4 do 5 u trtičnu
Čvrstinu i elastičnost kičmenom stubu daju mišići i veze, koji sa njim čine celinu.
Bol u krsno - slabinskoj kičmi najčešće je uzrokovan poremećajima stanja i oboljenjima slabinske kičme i krsne kosti. Slabinski pršljenovi su masivni i veliki jer nose težinu tela. Kičmeni kanal je trouglast i manji nego u vratu, zglobni nastavci koji polaze sa tela pršljena su mali i snažni. Zglob, koga čine zglobne površine (fasete) dva susedna pršljena je pravi zglob, sa zglobnom hrskavicom i zglobnom ovojnicom (kapsulom). Raspored zglobnih faseta varira u slabinskom delu, od uporednog sa središnjom osom u prvom i drugom slabinskom pršljenu do venčastog rasporeda u donjoj slabinskoj kičmi. Taj tzv. tropizam je značajan jer sabira stres i izaziva raniju istrošenost zglobne hrskavice.
Međupršljenski kolut ( Discus intervertebralis)
Za razumevanje njegovog oštećenja treba znati kako se on "hrani" jer kao i za mnoga druga tkiva, poremečaj ishrane dovodi do bolesti ili poremečaja stanja.
On ima meko jezgro jajastog oblika i želatinozne konzistencije, belo, glatko i poluprovidno. Sadrži prosečno 80% vode i fizikalno se ponača kao vodeni jastuk. Diskus se ubraja u tzv. slabo prokrvljena tkiva pa se tokom života troši i gotovo ne obnavlja. Degenerativne promene se javljaju kod cele populacije.
Smanjeno kretanje, prinudni položaj pri radu ili dugotrajni isti položaj ne omogućavaju adekvatnu ishranu diskusa.
Degenerativne promene se odvijaju u četiri stadijuma (po ruskom autoru Osni):
1.
U fibroznom prstenu diskusa nastaju naprsnuća. Meko jezgo (pulpa) utiskuje se u naprsline. Spoljni delovi prstena su čitavi. Još nema znakova ukočenja.
Vremenom oštećeni diskus više ne kompenzuje opterećenje, jezgra prodire dalje i počinje da podražuje nervne završetke u spoljnim delovima prstena. Javlja se bol i mišićni grč ne bi li organizam ukočio bolesni segment kičme.
2.
Nastaje kada se smanji visina diskusa pa se poveća pokretljivost dva susedna pršljena (napred ili nazad). Kao kompenzacija prekomerne pokretljivosti mišići kičmenog stuba stalno su napeti što uzrokuje osećaj premorenosti, nelagodnosti i nesigurnosti.
Ovaj stadijum se može završiti potpunim propadanjem diskusa i urastanjem fibroznog tkiva, što mu vraća određenu stabilnost.
3.
Obuhvata potpuno raskinuće (ruptura) diskusa i stvaranje hernije. Zbog raskinuća diskusa meko jezgro izbija iz unutrašnjosti diskusa i nastaje hernija. Ona može pritiskati u kičmenom kanalu kičmenu moždinu, koren živca, krvni sud. Na nivou hernijacije pokreće se biohemijski mehanizam koji pojačava bolne nadražaje i izaziva refleksni zaštitni spazam mišića. Pritisak na korenove slabinskih živaca daje sliku išijasa sa širenjem bola niz nogu, trnjenjem, slabošću mišića i sl.
4.
Obuhvata degenerativne procese na drugim elementima međupršljenskog polja, a pre svega zglobove između pršljenova. Posledica toga je oštećenje zglobne hrskavice i stvaranje koštanih izraslina na pršljenu. Prateći otok i upala nervnog korena, povećanje kiselosti unutar diska, oslobađanje hemijskih medijatora i osetilnih telašaca za bol u fibroznom prstenu... izazivaju bol.
No comments:
Post a Comment