Pod fizickom kondicijom u fudbalu podrazumevaju se psihosomatska stanja fudbalera, odnosno funkcionalno stanje organizma fudbalera, pri cemu su fizicke i motoricke sposobnosti dobro razvijene, a nervne rezerve u dovoljnoj meri ocuvane. Fizicka kondicija se u fudbalu, ne retko i ne opravdano, cesto identifikuje sa treniranošcu fudbalera. Treniranost je daleko širi pojam koji obuhvata: Pored kondicione, istovremeno i tehnicku i takticku pripremu. Kondicija, tehnika i taktika su ravnopravni subjekti treniranosti, koji samo zajedno omogucuju visoke i znacajne sposobnosti za fudbalsko takmicenje.
Zadatak kondicione pripeme fudbalera je podizanje funkcionalnih i motorickih sposobnosti na nivo optimalne pripremljenosti. Ta transformacija funkcionalnih i motorickih sposobnosti se postiže primenom razlicitih metoda i sredstava treninga. Pri tome je veoma važno odabrati upravo one metode i sredstva treninga kojima se ostvaruje najviši nivo pozitivnih adaptacionih promena kod fudbalera. Da bi se to moglo ostvariti, neophodno je poznavati osnovne fiziološke mehanizme sposobnosti karakteristicnih za fudbalere. Podela sposobnosti koje su u vezi sa fizickom pripremom fudbalera su:
SNAGA?
Snaga se najcešce odreduje kao sposobnost savladivanja spoljašnjeg otpora, tj. sposobnost suprotstavljanja tom otporu, pomocu mišicnih naprezanja. U toku igre, fudbaler uglavnom u toku kretanja savladuje sopstvenu težinu, težinu lopte i eventualno silu, koju u uslovima duel-igre prema njemu usmerava protivnicki igrac. Usled toga on koristi sopstvenu snagu, u prva dva slucaja, da bi savladao inerciju sopstvenog tela i lopte, a u trecem slucaju, da bi se suprotstavio nastojanju protivnika da dode do lopte. Razni poceci kretanja, ubrzanja, zaustavljanja u velikoj brzini, promene pravca kretanja, skokovi, udarci po lopti - najcešca su kretanja u kojima se ispoljava snaga fudbalera.
BRZINA?
Za brzinu možemo reci da je sposobnost da se u što kracem vremenskom intervalu prede što je moguce više. Mada je brzina kao fizicka sposobnost genetski uslovljena, na nju se pravovremenim sistematskim radom može uticati u odredenoj meri. Genetika je dokazala da postoje odredena razdoblja u životu coveka kada se neke nasledene osobine mogu maksimalno razviti. Medutim, potrebna je i adekvatna aktivnost (vežba) koja ce predispoziciju pretvoriti u realnu sposobnost, trajni kvalitet coveka. U vezi sa tim, neophodno je, u cilju razvoja brzine još u najranijem uzrastu, forsirati vežbe za razvoj brzine kretanja, a posebno za razvoj frekvencije pokreta. Iako se tehnika trcanja fudbalera razlikuje od tehnike trcanja atleticara - sprintera (usled prisustva protivnika, lopte, ceste promene pravca kretanja itd.), neophodno je da mladi fudbaleri vec na samom pocetku obuke savladaju osnove fudbalskog trcanja. Pravilna tehnika trcanja, osim što uslovljava postizanje velikih brzina, istovremeno omogucava i ekonomicno trošenje energije, što je u jednoj dugotrajnoj sportskoj aktivnosti, kao što je fudbalska igra, od veoma velikog znacaja. Zato je prvi zadatak trenera da kod decaka isprave greške pri trcanju, kao što su, na primer, zabacivanje glave suviše unazad ili okretanje glave levo-desno, uvrtanje i klacenje trupa levo-desno, nekontrolisano zabacivanje potkolenica levo-desno van pravca kretanja, loše postavljena stopala, nepravilan rad ruku, nesimetricni pokreti leve i desne strane tela itd.
Startno ubrzanje i maksimalna brzina trcanja
Startno ubrzanje, kao i maksimalna brzina trcanja zavise od frekvencije i dužine koraka i brzinske snage koja se ispoljava pri otiskivanju od podloge.
Brzina naglog zaustavljanja
Brzina naglog zaustavljanja i promene pravca kretanja je izuzetno važna u fudbalskoj igri, kako za napadace, tako i za odbrambene igrace, koji adekvatno moraju odgovoriti na kretanje napadaca.
Brzina izvodenja elemenata tehnike
Pored brzine pojedinacnih pokreta prilikom izvodenja pojedinih tehnickih elemenata, kao što su udarci po lopti, driblinzi itd., za fudbalere je veoma bitna sposobnost vodenja lopte u maksimalnoj brzini. Vodenje lopte, pored velike brzine trcanja, zahteva i visoku tehnicku umešnost u kontrolisanju lopte. Ova sposobnost je veoma važna prilikom iznošenja lopte iz odbrambene zone i prilikom izvodenja kontranapada. Prilikom vežbanja treba obratiti pažnju da lopta uvek ostane u posedu igraca, mada situacije na terenu ponekad daju igracu priliku da sebi da nešto duži for. Vežbe za razvoj sposobnosti brzog vodenja lopte, kao i prethodne vežbe, namenjene povecanju brzine trcanja, treba raditi sa odgovarajucim pauzama, koje omogucavaju potpun odmor, a vežbanje treba prekinuti, cim se pojave znaci umora.
Brzina taktickog delovanja
Premda ova sposobnost u bitnoj meri zavisi i od psihickih procesa mišljenja, predvidanja, široke percepcije itd., a takode i od iskustva fudbalera, u motorickom smislu, brzina taktickog delovanja je ipak najslicnija kompleksnijim formama reagovanja u složenim situacijama. Ovde se veoma cesto javlja mogucnost izbora veceg broja rešenja, ali od brzine reagovanja i ispravnosti izbora rešenja za koje se fudbaler opredeljuje, zavisi i konacan uspeh takticke akcije. Mnogobrojnim taktickim vežbama, u kojima postoji mogucnost izbora veceg broja rešenja, a koja trener ili saigrac odreduje i na koja treba adekvatno i brzo odgovoriti, može se u znacajnoj meri usavršiti ova sposobnost.
IZDRŽLJIVOST?
Pod izdržljivošcu se podrazumeva sposobnost da se neka aktivnost vrši duže vremena, bez sniženja njene efikasnosti. Drugim recima, izdržljivost je sposobnost suprotstavljanja zamoru. Kada je rec o fudbalu, možemo reci da je to sposobnost izvodenja složenih motornih akcija u granicno visokom tempu u toku cele igre. Obiman kompleks taktickih i tehnickih akcija, koje izvode fudbaleri, postavlja organizmu povecane zahteve. Usled toga, neophodno je u cilju pravilnog programiranja treninga, poznavati elementarne biohemijske i fiziološke aspekte mišicne aktivnosti, kada je rec o razvoju ove sposobnosti.
OKRETNOST?
Okretnost je sposobnost brze i tacne promene položaja tela u prostoru, kao adekvatnog odgovora na pojavu iznenadnog signala kroz aciklicno, nestereotipno kretanje. Okretnost je u prvom redu uslovljena koordinacijskom složenošcu pokreta. Koordinacijska složenost se izražava kroz potrebu medusobnog uskladivanja pokreta, koji se vrše istovremeno ili jedan za drugim, na nestereotipan ali svrsishodan nacin, u cilju rešavanja postavljenog zadatka. Sledeci faktor koji odreduje sposobnost okretnosti je tacnost pokreta, i to u odnosu na prostor, u odnosu na vreme i u odnosu na doziranje sile pokreta. Poslednji faktor koj služi kao merilo okretnosti je brzina, tj. vreme potrebno da se dostigne potrebni nivo tacnosti izvodenja adekvatnog kretanja, ili najkrace vreme koje protekne od pojave iznenadnog signala do pocetka reagovanja. Dakle, može se zakljuciti da se okretnost meri koordinacijskom složenošcu zadatka, tacnošcu izvršenja i vremenom za koje se zadatak izvrši. Prethodno steceni koordinacijski elementi pozitivno uticu na savladivanje koordinacijski novih pokreta. Što veci fond prethodno naucenh pokreta covek poseduje, što je veca prisutnost uslovnih motorickih refleksa, to ce i usvajanje novih, koordinacijski složenih kretanja biti olakšano. Dakle, okretnost se ogleda i u lakoci savladavanja novih motorickih zadataka. U fudbalu, okretnost se najbolje usavršava ucenjem novih pokreta, veštinom driblinga, kombinacijom driblinga, kombinacijom driblinga i udaraca itd. Time se povecava repertoar koordinacijskih elemenata koji se u datim situacionim uslovima mogu uspešno iskoristiti kao svrsishodna celina.
GIPKOST (POKRETLJIVOST)?
Gipkost je sposobnost izvodenja pokreta sa što vecom amplitudom. Ona sa jedne strane zavisi od mehanicke strukture zgloba, tj. od nacina povezivanja koštanih poluga i slicno (zglob kolena, zglob lakta) i sa druge strane, od istegljivosti mekih tkiva aktuelnih za dati zglob i za dati pokret Na gipkost uticu više faktora, kao što su: temperatura spoljašnje sredine, vreme rada, uzrast, emocionalno stanje, prethodna aktivnost i dr. Na višim spoljašnjim temperaturama, gipkost je veca nego na nižim, pa se to mora uzeti u obzir, narocito prilikom rada u uslovima nižih temperatura, kako bi se preventivno, vremenski dužim istezanjem muskulature, delovalo u smislu sprecavanja povreda. Pri tom, veoma je poželjno da fudbaleri koriste trenerke, šuškavce i sl. kako bi za vreme istezanja u što vecoj meri smanjili uticaj hladnoce na svoju muskulaturu. Utvrdeno je takode, da je pokretljivost kod istih osoba veca u popodnevnim i vecernjim satima nego ujutru. To ne znaci da se vežbe gipkosti ne mogu raditi i ujutru, npr. prilikom "futinga", vec da im u tom slucaju treba posvetiti više vremena i u vecoj meri poštovati princip postupnosti u radu. Na pokretljivost utice i uzrast. Pokretljivost se posebno razvija od 12-15 godina, posle cega dostiže svoj maksimum, koji kasnije treba održavati.
Tekst je preuzet iz knjige:Zadatak kondicione pripeme fudbalera je podizanje funkcionalnih i motorickih sposobnosti na nivo optimalne pripremljenosti. Ta transformacija funkcionalnih i motorickih sposobnosti se postiže primenom razlicitih metoda i sredstava treninga. Pri tome je veoma važno odabrati upravo one metode i sredstva treninga kojima se ostvaruje najviši nivo pozitivnih adaptacionih promena kod fudbalera. Da bi se to moglo ostvariti, neophodno je poznavati osnovne fiziološke mehanizme sposobnosti karakteristicnih za fudbalere. Podela sposobnosti koje su u vezi sa fizickom pripremom fudbalera su:
SNAGA?
Snaga se najcešce odreduje kao sposobnost savladivanja spoljašnjeg otpora, tj. sposobnost suprotstavljanja tom otporu, pomocu mišicnih naprezanja. U toku igre, fudbaler uglavnom u toku kretanja savladuje sopstvenu težinu, težinu lopte i eventualno silu, koju u uslovima duel-igre prema njemu usmerava protivnicki igrac. Usled toga on koristi sopstvenu snagu, u prva dva slucaja, da bi savladao inerciju sopstvenog tela i lopte, a u trecem slucaju, da bi se suprotstavio nastojanju protivnika da dode do lopte. Razni poceci kretanja, ubrzanja, zaustavljanja u velikoj brzini, promene pravca kretanja, skokovi, udarci po lopti - najcešca su kretanja u kojima se ispoljava snaga fudbalera.
BRZINA?
Za brzinu možemo reci da je sposobnost da se u što kracem vremenskom intervalu prede što je moguce više. Mada je brzina kao fizicka sposobnost genetski uslovljena, na nju se pravovremenim sistematskim radom može uticati u odredenoj meri. Genetika je dokazala da postoje odredena razdoblja u životu coveka kada se neke nasledene osobine mogu maksimalno razviti. Medutim, potrebna je i adekvatna aktivnost (vežba) koja ce predispoziciju pretvoriti u realnu sposobnost, trajni kvalitet coveka. U vezi sa tim, neophodno je, u cilju razvoja brzine još u najranijem uzrastu, forsirati vežbe za razvoj brzine kretanja, a posebno za razvoj frekvencije pokreta. Iako se tehnika trcanja fudbalera razlikuje od tehnike trcanja atleticara - sprintera (usled prisustva protivnika, lopte, ceste promene pravca kretanja itd.), neophodno je da mladi fudbaleri vec na samom pocetku obuke savladaju osnove fudbalskog trcanja. Pravilna tehnika trcanja, osim što uslovljava postizanje velikih brzina, istovremeno omogucava i ekonomicno trošenje energije, što je u jednoj dugotrajnoj sportskoj aktivnosti, kao što je fudbalska igra, od veoma velikog znacaja. Zato je prvi zadatak trenera da kod decaka isprave greške pri trcanju, kao što su, na primer, zabacivanje glave suviše unazad ili okretanje glave levo-desno, uvrtanje i klacenje trupa levo-desno, nekontrolisano zabacivanje potkolenica levo-desno van pravca kretanja, loše postavljena stopala, nepravilan rad ruku, nesimetricni pokreti leve i desne strane tela itd.
Startno ubrzanje i maksimalna brzina trcanja
Startno ubrzanje, kao i maksimalna brzina trcanja zavise od frekvencije i dužine koraka i brzinske snage koja se ispoljava pri otiskivanju od podloge.
Brzina naglog zaustavljanja
Brzina naglog zaustavljanja i promene pravca kretanja je izuzetno važna u fudbalskoj igri, kako za napadace, tako i za odbrambene igrace, koji adekvatno moraju odgovoriti na kretanje napadaca.
Brzina izvodenja elemenata tehnike
Pored brzine pojedinacnih pokreta prilikom izvodenja pojedinih tehnickih elemenata, kao što su udarci po lopti, driblinzi itd., za fudbalere je veoma bitna sposobnost vodenja lopte u maksimalnoj brzini. Vodenje lopte, pored velike brzine trcanja, zahteva i visoku tehnicku umešnost u kontrolisanju lopte. Ova sposobnost je veoma važna prilikom iznošenja lopte iz odbrambene zone i prilikom izvodenja kontranapada. Prilikom vežbanja treba obratiti pažnju da lopta uvek ostane u posedu igraca, mada situacije na terenu ponekad daju igracu priliku da sebi da nešto duži for. Vežbe za razvoj sposobnosti brzog vodenja lopte, kao i prethodne vežbe, namenjene povecanju brzine trcanja, treba raditi sa odgovarajucim pauzama, koje omogucavaju potpun odmor, a vežbanje treba prekinuti, cim se pojave znaci umora.
Brzina taktickog delovanja
Premda ova sposobnost u bitnoj meri zavisi i od psihickih procesa mišljenja, predvidanja, široke percepcije itd., a takode i od iskustva fudbalera, u motorickom smislu, brzina taktickog delovanja je ipak najslicnija kompleksnijim formama reagovanja u složenim situacijama. Ovde se veoma cesto javlja mogucnost izbora veceg broja rešenja, ali od brzine reagovanja i ispravnosti izbora rešenja za koje se fudbaler opredeljuje, zavisi i konacan uspeh takticke akcije. Mnogobrojnim taktickim vežbama, u kojima postoji mogucnost izbora veceg broja rešenja, a koja trener ili saigrac odreduje i na koja treba adekvatno i brzo odgovoriti, može se u znacajnoj meri usavršiti ova sposobnost.
IZDRŽLJIVOST?
Pod izdržljivošcu se podrazumeva sposobnost da se neka aktivnost vrši duže vremena, bez sniženja njene efikasnosti. Drugim recima, izdržljivost je sposobnost suprotstavljanja zamoru. Kada je rec o fudbalu, možemo reci da je to sposobnost izvodenja složenih motornih akcija u granicno visokom tempu u toku cele igre. Obiman kompleks taktickih i tehnickih akcija, koje izvode fudbaleri, postavlja organizmu povecane zahteve. Usled toga, neophodno je u cilju pravilnog programiranja treninga, poznavati elementarne biohemijske i fiziološke aspekte mišicne aktivnosti, kada je rec o razvoju ove sposobnosti.
OKRETNOST?
Okretnost je sposobnost brze i tacne promene položaja tela u prostoru, kao adekvatnog odgovora na pojavu iznenadnog signala kroz aciklicno, nestereotipno kretanje. Okretnost je u prvom redu uslovljena koordinacijskom složenošcu pokreta. Koordinacijska složenost se izražava kroz potrebu medusobnog uskladivanja pokreta, koji se vrše istovremeno ili jedan za drugim, na nestereotipan ali svrsishodan nacin, u cilju rešavanja postavljenog zadatka. Sledeci faktor koji odreduje sposobnost okretnosti je tacnost pokreta, i to u odnosu na prostor, u odnosu na vreme i u odnosu na doziranje sile pokreta. Poslednji faktor koj služi kao merilo okretnosti je brzina, tj. vreme potrebno da se dostigne potrebni nivo tacnosti izvodenja adekvatnog kretanja, ili najkrace vreme koje protekne od pojave iznenadnog signala do pocetka reagovanja. Dakle, može se zakljuciti da se okretnost meri koordinacijskom složenošcu zadatka, tacnošcu izvršenja i vremenom za koje se zadatak izvrši. Prethodno steceni koordinacijski elementi pozitivno uticu na savladivanje koordinacijski novih pokreta. Što veci fond prethodno naucenh pokreta covek poseduje, što je veca prisutnost uslovnih motorickih refleksa, to ce i usvajanje novih, koordinacijski složenih kretanja biti olakšano. Dakle, okretnost se ogleda i u lakoci savladavanja novih motorickih zadataka. U fudbalu, okretnost se najbolje usavršava ucenjem novih pokreta, veštinom driblinga, kombinacijom driblinga, kombinacijom driblinga i udaraca itd. Time se povecava repertoar koordinacijskih elemenata koji se u datim situacionim uslovima mogu uspešno iskoristiti kao svrsishodna celina.
GIPKOST (POKRETLJIVOST)?
Gipkost je sposobnost izvodenja pokreta sa što vecom amplitudom. Ona sa jedne strane zavisi od mehanicke strukture zgloba, tj. od nacina povezivanja koštanih poluga i slicno (zglob kolena, zglob lakta) i sa druge strane, od istegljivosti mekih tkiva aktuelnih za dati zglob i za dati pokret Na gipkost uticu više faktora, kao što su: temperatura spoljašnje sredine, vreme rada, uzrast, emocionalno stanje, prethodna aktivnost i dr. Na višim spoljašnjim temperaturama, gipkost je veca nego na nižim, pa se to mora uzeti u obzir, narocito prilikom rada u uslovima nižih temperatura, kako bi se preventivno, vremenski dužim istezanjem muskulature, delovalo u smislu sprecavanja povreda. Pri tom, veoma je poželjno da fudbaleri koriste trenerke, šuškavce i sl. kako bi za vreme istezanja u što vecoj meri smanjili uticaj hladnoce na svoju muskulaturu. Utvrdeno je takode, da je pokretljivost kod istih osoba veca u popodnevnim i vecernjim satima nego ujutru. To ne znaci da se vežbe gipkosti ne mogu raditi i ujutru, npr. prilikom "futinga", vec da im u tom slucaju treba posvetiti više vremena i u vecoj meri poštovati princip postupnosti u radu. Na pokretljivost utice i uzrast. Pokretljivost se posebno razvija od 12-15 godina, posle cega dostiže svoj maksimum, koji kasnije treba održavati.
FUDBAL – istorija, teorija i metodika
Dr Aleksic Veljko
Dr Aleksandar Janković
No comments:
Post a Comment