Nadareno dete i vrhunski sport

Kako voditi talentovano dete ka vrhunskom sportu!?

 Detinjstvo predstavlja telesno najburniju etapu ljudskog razvoja. Deca vole da se igraju i učestvuju u telesnim aktvnostima i sportovima, a naročito se vole takmičiti. Da bi uticali na povećanje dečijeg sportskog potencijala roditelji i treneri tragaju za najboljim programima treninga. Treneri često postaju uzori, a deca sanjaju da postanu Novak Đoković, Jelena Janković, Ana Ivanović. Međutim velika je greška podvrgnuti decu programima treninga namenjenim odraslim osobama. Deca nisu samo „mali odrasli ljudi“. Deca su jedinstvena na svakom stepenu svog razvoja, s različitim fizičkim sposobnostima i potrebama na svakom stepenu odrastanja. Telesne i psihološke promene koje se događaju na svakom stupnju razvoja, povezane su sa važnim promenama u ponašanju.

Vrlo je važno da su osobe koje rade sa decom dobro upućene u sve telesne, emocionalne i kognitivne promene kroz koje deca prolaze tokom telesnog razvoja, te na osnovu njih osmišljavati trening koji će najbolje odgovarati svakoj njegovoj fazi. Deca istog uzrasta mogu se za nekoliko godina razlikovati u biološkoj zrelosti. Dok jedno dete koje je rano sazrelo može na početku pokazati izuzetan napredak, često će oni koji kasnije sazrevaju, dugoročno gledajući, biti bolji sportisti. Stoga je vrlo važno gledati dalje od kratkotočnih postićgnuća i pustiti da se deca razvijaju svojim tempom.

Uspeh na bilo kom području obično je rezultat planiranog i napornog rada te odanosti, pa tako ni sportski trening nije izuzetak. Svi uspešni sportisti su utrenirani pojedinci koji se ističu u određenoj telesnoj aktivnosti i slede dobro osmišljen dugoročan program treninga tokom nekoliko godina. U području sporta trening je proces ponavljajućeg, progresivnog vežbanja ili rada koji unapređuje potencijal za postizanje optimalne izvedbe. Za sportiste, to su dugoročni programi treninga za kondicioniranje tela i uma u odnosu na specifičnosti takmičenja i vode do savršenosti u izvedbi. Pravilan sportski trening trebao bi započeti u detinjstvu tako da sportista može progresivno i kompletno razvijati telo i um kako bi dugoročno dostigao vrhunske rezultate, umesto da u kratkom roku „sagori“.
U svom pokušaju da postignu brzi rezultat, treneri izlažu decu visoko specifičnom i intezivnom treningu, a da pre toga nisu osigurali vreme za zgradnju dobrih temelja. To je kao pokušaj gradnje nebodera na slabim temeljima.

Očito je da će takva konstrukcijska greška uticati na rušenje zgrade. Slično, ohrabrivanje deteta da se usko usresredi na razvoj u jednom sportu, pre nego što je telesno i psihološki spremno, često vodi problemima:

• To može voditi jednostranom razvoju mišića i funkcija organa.
• može poremetiti skladan telesni razvoj i biološku ravnotežu, što je pretpostavka telesne sposobnosti, sportske izvedbe i razvoja.
• Dugoročno, to može uzrokovati pretreniranost, pa čak i povrede.
• može imati negativan uticaj na mentalno zdravlje dece zbog velikog stresa koji ovaj tip treninga i učestvovanja na mnogim takmičenjima stvaraju.
• može negativno delovati u sociološkom pogledu, kao što je nemogućnost pronalaženja prijatelja izvan sporta jer je sa intezivnim treningom povezana velika potrošnja vremena.
• može negativno uticati na motivaciju dece jer program može biti prenaporan, dosadan i premalo zabavan. Često se dešava da mladi sportisti odustaju od sporta pre nego što dođu do telesne i fiziološke zrelosti, pa se može dogoditi da mlada i nadarena osoba možda nikada ne dozna kolika je njegova ili njena nadarenost.

Višestrani razvoj!!?

Za malu decu je vrlo važno da razvijaju niz bazičnih veština koje će im pomoći da postanu generalno dobri sportisti pre nego počnu treniranje određenog sporta. To se naziva višestrani razvoj i jedno je od najvažnijih načela treninga za decu i omladinu.

Višestrani razvoj podrazumeva bazične veštine kao što su trčanje, skakanje, bacanje, hvatanje, prevrtanje(osnovni elementi gimnastike), padanje, ravnoteža, plivanje. Deca koja prođu takav program postaju motorički i funkcionalno veoma usklađena i usvajaju veštine koje su suštinske za uspešnost u različitim pojedinačnim i ekipnim sportovima, kao što su: atletika, gimnastika, košarka, fudbal, tenis, plivanje, borilački sportovi...

Ako ohrabrujemo decu da razvijaju različite veštine, ona će verovatno iskusiti uspeh u nekoliko sportskih aktivnosti, a neku će od njih imati tendenciju i želju da usavršavaju i dalje razvijaju svoju nadarenost. Da bi se treniranjem postao vrhunski sportista, potrebne su godine programiranog rada, koji se temelji na čvrstim naučnim načelima.

Najnovije studije govore:

                                                                                                                                                                                       

• Velika većina najboljih sportista imala je čvrste višestrane temelje.
• Većina njih je počela sa sportom u sedmoj godini ili ranije.
• Tokom prvih nekoliko godina, svi su učestvovali u različitim sportovima. Od desete do trineste godine iskusili su i ekipne sportove.
• Specijalizirani programi su započeli sa 15 do 17 godina, bez zanemarivanja sportova i aktivnosti u kojima su učestvovali u ranim godinama. Najbolje izvedbe su postigli nakon pet do osam godina od početka specijalizacije.
• Sportisti koji su se specijalizirali u puno ranoj dobi, postigli su svoje najbolje izvedbe u juniorskoj kategoriji. Te izvedbe nikad nisu ponovljene kada su postali seniori.
• Veliki broj vrhunskih ruskih sportista započeo je specijalizirani trening u klubskom okruženju u doba juniorskog uzrasta(14 do 18godina). Oni nikad nisu bili juniorski prvaci ili postigli državni rekord. Međutim u seniorskom uzrastu su mnogi od njih postigli nacionalne i međunarodne vrhunske rezultate.
• Većina samih sportista je smatrala da je njihov uspeh bio moguć i olakšan zbog višestranih temelja koje su izgradili tokom detinjstva.

Naučne studije pokazuju da u većini sportova ne treba započeti sa sportskom specijalizacijom pre 15 ili 16 godine života.