Gimnastika, čije ime potiče od stare Grčke riječi za disciplinarne vežbe, je kombinacija motoričkih veština i sposobnosti kao što su: koordinacija, gracioznost, spretnost, snaga, fleksibilnost itd., a to sve zajedno ukomponovano sa akrobatskim vještinama, koje izvode podjednako i muškarci i žene na mnogo nivoa, od lokalnih klubova, škola, fakulteta, univerziteta kao i na državnim i međunarodnim takmičenjima.
Termin gimnastika odnosi se i na fizičke vežbe koje se koriste u preventivne svrhe za lečenje obolelih kojima se pomaže da se olakša ili ukloni nelagodnost u uspostavljanju normalnih funkcija lokomotornog aparata.
Istorija
Prvi gimnastičari su bili akrobate koji su to izvodili u starom Egiptu. U drugom veku p.n.e., muškarci i žene Kriti za vreme minjonske kulture su razvili umetnost skakanja na bikovima. U ovom skakanju trkač bi skakao prema biku koji juriša, zgrabio bi njegove rogove i kad ga ovaj baci u vazduh izvodio bi razne akrobacije u pre nego sto padne na bikova leđa, a zatim bi sjahao jednim brzim pokretom.
U staroj Grčkoj, razvila su se tri posebna programa gimnastickih vežbi: 1. Za održavanje dobre fizičke kondicije, 2. Vojnu obuku, 3. Kao deo uvežbavanja za spotiste. Gimnastika je uvedena u ranoj Grčkoj civilizaciji da olakša telesni razvoj kroz serije vežbi uključujući: trčanje, skakanje, plivanje, rvanje i dizanje tegova. Mesta gde se ova aktivnost upražnjavala nazivala su se "Gymnazium", a većina vežbača su doslovno u to vrieme vežbali nagi bez ikakve odeće na sebi od čega potiče reč "Gymnos-Nag". Fizička sposobnost je bila visoko cenjena aktivnost u staroj Grčkoj, a muškarci i žene su sve više uzimali učešća u energičnim gimnastičkim vežbama. Rimljani su posle osvajanja Grčke razvili ove aktivnosti u više formalan sport, a koristili su gimnastičku dvoranu za pripremu svojih legija za rat. Padom Rimske imperije, nestao je interes za gimnastiku i ona je više ostala samo kao oblik zabave.
Sportska gimnastika je po svojim karakteristikama polistrukturalni konvencionalni sport. Takmičarske kompozicije sastavljene su iz niza raznovrsnih vežbi, specifičnih za svaku spravu. Osnova svih takmičenja je gimnastički višeboj, koji obuhvata takmičenje u vežbanju na više sprava.
Po Olimpijskom rasporedu muškarci se takmiče u sledećim disciplinama:
Žene nastupaju u sledećim disciplinama:
Termin gimnastika odnosi se i na fizičke vežbe koje se koriste u preventivne svrhe za lečenje obolelih kojima se pomaže da se olakša ili ukloni nelagodnost u uspostavljanju normalnih funkcija lokomotornog aparata.
Istorija
Prvi gimnastičari su bili akrobate koji su to izvodili u starom Egiptu. U drugom veku p.n.e., muškarci i žene Kriti za vreme minjonske kulture su razvili umetnost skakanja na bikovima. U ovom skakanju trkač bi skakao prema biku koji juriša, zgrabio bi njegove rogove i kad ga ovaj baci u vazduh izvodio bi razne akrobacije u pre nego sto padne na bikova leđa, a zatim bi sjahao jednim brzim pokretom.
U staroj Grčkoj, razvila su se tri posebna programa gimnastickih vežbi: 1. Za održavanje dobre fizičke kondicije, 2. Vojnu obuku, 3. Kao deo uvežbavanja za spotiste. Gimnastika je uvedena u ranoj Grčkoj civilizaciji da olakša telesni razvoj kroz serije vežbi uključujući: trčanje, skakanje, plivanje, rvanje i dizanje tegova. Mesta gde se ova aktivnost upražnjavala nazivala su se "Gymnazium", a većina vežbača su doslovno u to vrieme vežbali nagi bez ikakve odeće na sebi od čega potiče reč "Gymnos-Nag". Fizička sposobnost je bila visoko cenjena aktivnost u staroj Grčkoj, a muškarci i žene su sve više uzimali učešća u energičnim gimnastičkim vežbama. Rimljani su posle osvajanja Grčke razvili ove aktivnosti u više formalan sport, a koristili su gimnastičku dvoranu za pripremu svojih legija za rat. Padom Rimske imperije, nestao je interes za gimnastiku i ona je više ostala samo kao oblik zabave.
Sportska gimnastika je po svojim karakteristikama polistrukturalni konvencionalni sport. Takmičarske kompozicije sastavljene su iz niza raznovrsnih vežbi, specifičnih za svaku spravu. Osnova svih takmičenja je gimnastički višeboj, koji obuhvata takmičenje u vežbanju na više sprava.
Po Olimpijskom rasporedu muškarci se takmiče u sledećim disciplinama:
Žene nastupaju u sledećim disciplinama:
Muške discipline
Parter
Dimenzije partera iznose 12 x 12 metara, sa dodatnom zaštitom od 1 metar sa svake strane. Za izvođenje vežbi na parteru prostor mora imati elastičnu podlogu koja dozvoljava gimnastičarima energične pokrete tokom odskoka i doskoka sa tla. Pokrovni materijal ne sme izazvati povrede vežbača, poput opekotina na koži. Vežbe na parteru uključuju pokrete koji moraju da demonstriraju: snagu, fleksibilnost, ravnotežu, gracioznost, itd. Svaka vežba mora se sastojati od pokreta kombinovanih kao što su salta oko uzdužne i poprečne ose. Tokom izvođenja vežbe gimnastičar treba da iskoristi celi parter a vežbe moraju biti naglašene izrazima i izvršenim radnjama tokom vežbi. Maksimalno trajanje vežbe iznosi 1 minut i 10 sekundi. Fizičke vežbe i tehnička izvršenja moraju biti ujedinjene sa maštom i izrazom u jedinstvenoj i ekskluzivnoj stvarnosti. To su karakteristike koje moraju doneti izražajnost gimnastičareve sposobnosti do perfekcije, kao i suštinu ili moraju biti zapanjujuće kompleksnosti.Konj s hvataljkama
Visina iznosi 1 metar i 5 centimetara od vrha strunjače. Dužina na vrhu je 1 metar i 60 centimetara, dok se razmak izmedu hvataljki kreće u zavisnosti od vezbača od 40 do 45 centimetara. Vježbe na konju s hvataljkama moraju se izvoditi lagano, kontinuirano s jednim lancem cirkularnih i klatnih pokreta, sunožnih kružnih pokreta (kola), makazastih pokreta (striževi), a uz korištenje svih ostalih delova konja. Kapacitet pokreta koje jedno telo moze da izvede sa ekstremnom preciznošću je sastavljen od cirkularnih elemenata a ukomponavanih u jednu celinu sa svim ostalim elementima, te čini jednu elegantnu kompoziciju. Elementi snage i izdržaja na ovoj spravi nisu dozvoljeni.
No comments:
Post a Comment